novica cerović
Foto: Printscreen/Wikipedia

Deda Nikole Petrovića Stanko se skumio s protom Milutinom Cerovićem, pri krštenju Milutinovog sina Novice. Smail-aga Čengić je ubio Stevana, Stankovog sina, a Novica je Njegošu doneo glavu Smail-age Čengića, iako ga on nije ubio, no Aleksić. Ta glava se osušila na kuli u Trebinju.

Osnovnu školu je završio u Župskom manastiru, gde mu je učitelj bio Panto Ćuk iz Mostara. U 27. godini je izabran za drobnjačkog kneza. Sa Njegošem je bio u prijateljstvu i izvršavao je njegova naređenja u turskom Drobnjaku.

U septembru 1840. po nalogu sa Cetinja, a zajedno sa Šujom Karadžićem i Mirkom Aleksićem organizovao je napad na Smail-agu Čengića, koji je bezobzirnim sredstvima prikupljao feudalne dažbine od drobnjačkih seljaka. Njegovu ulogu u pogibiji Smail-age Čengića pesnički je prikazao Ivan Mažuranić u epu "Smrt Smail-age Čengića" (Noćnik), a o tome pevaju i neke narodne pesme.

Početkom 1841. postavljen je za vojvodu, a u julu iste godine za senatora. Tada se nastanjuje na Cetinju.

Godine 1856, sa vojvodom Mirkom je učestvovao, sa 6000 crnogorskih vojnika, u drugoj pohari Kuča. To je praktično bio masakr nad nepokornim brđanskim plemenom, koje je u to vreme bilo iscrpljeno nakon dve borbe protiv Turaka.

Novica je bio dobar poznavalac crnogorskog običajnog prava, upućivan je u sve krajeve Crne Gore kada je trebalo rešavati neki međuplemenski spor.
U Crnogorsko-turskom ratu bio je član Vrhovne komande knjaza Nikole u Hercegovini i u operacijama prema Baru i Ulcinju.

Saradnik je Valtazara Bogišića na prikupljanju podataka za Opšti imovinski zakonik.

Teško se razboleo krajem 1894. godine. Želja mu je bila da premine na dan Svetog Save, što se i ostvarilo. Preminuo je 14. januara 1895. godine (po starom kalendaru).

Nadgrobno slovo mu je držao knjaz Nikola Petrović, nakon parastaosa u Cetinjskom manastiru. Nikola je tom prilikom rekao da mu je Novica bio najbolji savetnik koji mu je često govorio da nešto ne radi, jer neće biti dobro.Sahranjen je u tušinskoj crkvi. U Boanu mu je 1995. godine otkriven spomenik, a na svečanosti je besedio akademik Miro Vuksanović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading