Nova vakcina protiv korona virusa bi se mogla proizvoditi u jajima: Prvi rezultati ispitivanja veoma ohrabrujući

Kliničko ispitivanje nove vakcine protiv korona virusa, čija bi proizvodnja bila jeftinija, lakša i brža, počinje da se sprovodi u Brazilu, Meksiku, Tajlandu i Vijetnamu.

Vakcina NDV-HXP-S je prva vakcina u kliničkom ispitivanju koja koristi novi molekularni dizajn za koji se očekuje da stvori snažnija antitela od postojećih imunizacionih sredstava.

To bi moglo da promeni način na koji se svet bori protiv pandemije, piše Njujork tajms, a prenose podgoričke "Vijesti".

Vakcine koje se sada koriste, kao što su vakcine kompanija Fajzer i Džonson i Džonson, moraju da se prave u specijalizovanim fabrikama pomoću sastojaka koji se teško nabavljaju.

Nasuprot tome, nova vakcina bi mogla da se masovno proizvodi u kokošjim jajima, kao što se prave milijarde vakcina protiv gripa svake godine u fabrikama širom sveta.

Ako se ta vakcina pokaže bezbednom i efikasnom, proizvođači vakcina protiv gripa bi mogli da prave više od milijardu doza godišnje, a siromašnije zemlje, koje sada teško nabavljaju vakcine protiv kovida od bogatijih država, mogle bi same da ih proizvode ili da ih nabavljaju po niskim cenama.

Prva faza kliničkog ispitivanja biće završena u julu, a konačna faza će trajati još nekoliko meseci.

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EPA/ABIR SULTAN

Pogledaj galeriju

EKSPERIMENTI DAJU NADU 

Sadašnje vakcine sadrže iRNK sa informacijom za sintezu takozvanog "šiljatog" proteina (spike protein), pomoću kojeg se koronavirus vezuje i ulazi u ljudsku ćeliju.

Taj protein međutim menja oblik pre i nakon spajanja sa ljudskom ćelijom. Antitela koja organizam stvara protiv oblika pre fuzije su efikasna protiv korona virusa, dok ga antitela stvorena protiv oblika proteina nakon fuzije ne zaustavljaju.

Profesor molekularne biologije na Univerzitetu Teksas u Ostinu Džejson Meklelan i njegove kolege su u ranijim istraživanjima, još kada se pojavio MERS koronavirus, našli način da zadrže oblik S-proteina pre fuzije virusa i ćelije, menjajući dva od više od 1.000 gradivnih blokova proteina u jedinjenje prolin.

Kada se pojavio novi korona virus, Meklelan je sa kolegama napravio dizajn takvog modifikovanog s-proteina jedinstvenog za SARS-CoV-2, što je kompanija Moderna iskoristila za pravljenje vakcine protiv kovida-19. Ubrzo su i Fajzer/Biontek i Džonson i Džonson počele klinička ispitivanja vakcine koja sadrži informaciju za stvaranje takvog s-proteina.

Meklelan i njegov tim nastavili su istraživanja, vjerujući da mogu da poboljšaju vakcinu dodatnim izmenama u proteinu.

Rezultat njihovih ispitivanja je novi s-protein, nazvan Heksapro (HexaPro) koji umesto dva sadrži šest prolina, što ga čini stabilnijim i otpornijim.

Meklelan se nada da će vakcine zasnovane na takvom proteinu biti dostupnije, posebno siromašnijim zemljama, koje su do sada primile samo mali deo proizvedenih vakcina.

U tom cilju, Univerzitet Teksas je napravio sporazume o licenciranju kojima se omogućava kompanijama i laboratorijama u 80 siromašnijih zemalja da koriste protein u svojim vakcinama bez plaćanja naknada.

U međuvremenu, Centar za inovacije i pristup vakcinama PATH, koji je koordinisao razvojem vackine NDV-HXP-S, tražio je način da poveća proizvodnju vakcina protiv kovida-19, želeći vakcinu koju ne tako bogate zemlje mogu same da proizvode.

Sadašnje vakcine protiv kovida zahtevaju specijalizovane fabrike i skupe sastojke. Za razliku od njih, vakcine protiv gripa se prave tako što se virus ubaci u kokošja jaja, u kojima se razmnožava. Virus se zatim izvlači, slabi ili ubija i zatim ubacuje u vakcine.

Tim Centra PATH ispituje da li naučnici mogu da na taj način naprave i vakcinu protiv kovida, što bi značilo da mogu da ih proizvode iste fabrike koje prave vakcine protiv gripa.

Istraživači na Medicinskoj školi Ajkan pri njujorškoj bolnici Maunt Sinaj (Icahn School of Medicine at Mount Sinai) našli su način da naprave takvu vakcinu. Oni su u ptičji virus njukasl (Newcastle), koji je bezopasan za ljude, a brzo se razmnožava u jajima, ubacili heksapro verziju s-proteina koronavirusa.

Tako dobijena vakcina nazvana je NDV-HXP-S, a Centar PATH je ugovorio proizvodnju hiljada doza u vijetnamskoj fabrici koja inače pravi vakcine protiv gripa u kokošjim jajima.

Vakcine su u oktobru poslate u Njujork na testiranje, a naučnici u Maunt Sinaju su potvrdili njihovu efikasnost kod miševa i hrčaka.

Takođe je utvrđeno da je potrebno manje virusa za efikasnu dozu. Jedno jaje može da da pet do 10 doza vakcine NDV-HXP-S, u poređenju sa jednom ili dvije doze vakcine protiv gripa.

Kliničko ispitivanje nove vakcine počelo je u Vijetnamu 15. marta, a nedjelju dana kasnije početak ispitivanja najavila je i Tajlandska državna farmaceutska kompanija.

Krajem marta i Brazil je saopštio da će tražiti odobrenje sopstvenih kliničkih ispitivanja nove vakcine.

U međuvremenu je tim Maunt Sinaja licencirao vakcinu meksičkom proizvođaču vakcina Avi-Meks koji će početi klinička ispitivanja vakcine u obliku intranazalnog spreja.

Stručnjaci upozoravaju da nova vakcina neće odmah pomoći zemljama, ali ističu važnost za dugoročnu proizvodnju vakcina, ne samo protiv kovida-19.

U međuvremenu, Meklelan se vratio istraživanju u pokušaju da nađe treću verziju s-proteina, koji je još bolji od heksapro.

- Zaista nema kraja ovom procesu. Broj permutacija je gotovo beskonačan. U jednom trenutku morao bi da kažeš 'Ovo je naredna generacija - zaključuje profesor Meklelan.