Rekordnih 1.917 milijardi američkih dolara u svetu je 2019. godine potrošeno za naoružanje. To je najviša suma od 1988. godine, navodi se u aktualnom godišnjem izveštaju međunarodnog Instituta za mirovna istraživanja (SIPRI) iz Stokholma. U poređenju s 2018. to je porast od 3,6 posto. Istovremeno je reč i o najvećem godišnjem povećanju izdataka za naoružanje od 2010., piše Dojče vele.

Tome je doprinela i Nemačka, koja je 2019. za naoružanje izdvojila deset posto više nego godinu dana ranije. Tako snažan porast nije zabeležila ni jedna od petnaest vodećih zemalja sveta. Berlin je prošle godine za vojsku izdvojio 49,3 milijardi dolara.

Rusija kao pretnja

Diego Lopes da Silva iz instituta SIPRI smatra da veća nemačka izdvajanja imaju i veze s tim da se „Rusija sve više doživljava kao pretnja". S vojnim izdacima od 65,1 milijarde dolara, Rusija je na četvrtom mestu na svetu. To je gotovo četiri posto ruskog BDP-a. Poređenja radi, Nemačka je prošle godine za obranu izdvojila 1,38 posto BDP-a.

Lopes da Silva dodaje i da vlada u Berlinu nije jedina koja Rusiju doživljava kao opasnost. Šest od vodećih petnaest država sveta, koje najviše izdvajaju za naoružanje, su članice NATO-a. Pored SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije tu su još Italija i Kanada. Ako se njihovi izdaci zbroje, dolazi se do gotovo polovine svetskih izdataka za naoružanje. Dvadeset i devet zemalja članica NATO-a ukupno su 2019. godine za obranu izdvojile 1.035 milijardi dolara.

Za Maxa Mutschlera iz centra BICC te brojke nisu iznenađenje. „Izdaci za vojsku se orijentišu na najcrnje scenarije", kaže ovaj politilog za DW. Često su u javnosti u prvom planu bili ekonomski sukobi među državama. Ali, u pozadini je uvek postojala i pretnja od vojnog sukoba: „Kada je reč o napetoj situaciji između SAD-a i Kine, recimo ne znamo je li moguć i oružani sukob. Ali, vojske tih zemalja se pripremaju i na takav scenario i vrlo su uspešne u svom lobiranju."

Svetski rekorderi SAD i Kina

Vojni izdaci dve super-sile su i u najnovijem SIPRI izveštaju ponovo u prvom planu. SAD je 2019. za vojsku daju 732 milijardi dolara, što je 38 posto od ukupnih svetskih troškova za naoružanje. U poslednje dve godine američka vojska je zaposlila novih 16.000 vojnika. Istovremeno SAD su nastavile modernizaciju svog konvencionalnog i nuklearnog oružanog programa.

Prema izveštaju instituta SIPRI, povećani izdaci imaju veze i s Kinom. Ta zemlja je poslednjih godina najznačajnije povećala izdvajanje za obranu. Ona trenutno iznose 261 milijardu dolara, što je 14 posto od izdvajanja u čitavom svetu. Time je Kina na drugom mestu, iza SAD. Od 1994. godine Peking ta izdvajanja konstantno povećava. Od 2010. ona su porasla za 85 posto. To se dogodilo gotovo istovremeno sa skonomskim rastom. Gotovo uvek su ta izdvajanja iznosila 1,9 posto BDP-a.

Indija prestigla Saudijsku Arabiju

Pored Kine, još jedna velika azijska sila je u vrhu liste. Indija je vojne izdatke 2019. godine povećala za oko sedam posto, što je ukupno 71,1 milijarda američkih dolara. Stručnjak za naoružanje instituta SIPRI, Siemon Weezeman, smatra da je to pre svega vezano uz geopolitičko okruženje. „Napeta situacija sa susednim Pakistanom i Kinom glavni su razlozi zašto je indijska vlada tako drastično povećala izdvajanja za vojsku." Nuklearna sila je s trećeg mesta svetske liste tako potisnula Saudijsku Arabiju.

U odnosu na druge zemlje Bliskog istoka, saudijsko kraljevstvo i dalje za oružje izdvaja daleko najviše novca – 61,9 milijardi dolara 2019. godine. Ali, u odnosu na 2018. izdaci Saudijske Arabije su se smanjili za čitavih 16 posto. U izveštaju instituta SIPRI se ocenjuje da je to iznenađujuće, s obzirom na to da „Saudijska Arabija i dalje nastavlja svoje vojne operacije u Jemenu i s obzirom na porast napetosti s Iranom". Prošle godine su u vazdušnim napadima uništena važna saudijska naftna postrojenja. Pored vodstva u Rijadu i SAD, Nemačka, Francuska i Saudijska Arabija su za napade optužile Iran.

Ostatak sveta daleko iza

U poređenju s ogromnim iznosima „velikih igrača", izdvajanja za vojsku u ostatku sveta su znatno manja. Zemlje Južne Amerike 2019. su izdvojile „samo" 53 milijarde dolara. Od toga više od polovine Brazil. Zemlje jugoistočne Azije zajedno su za naoružanje potrošile 41 milijardu dolara, a zemlje Afrike ukupno 42 milijarde dolara.

U Africi postoje velike razlike u izdacima među zemljama južno od Sahare. Recimo u Ugandi su se oni povećali za rekordnih 52 posto, dok su se u zapadnoafričkoj Burkini Faso smanjili za 22 posto. Autori najnovijeg SIPRI izveštaja to povezuju s pitanjem je li neka zemlja bila uključena u direktan vojni sukob ili ne, piše DW.