"Previše sam popila i flertovala te noći, ali to nije za ono što su mi ti muškarci uradili"

Nekoliko sati pre toga Temi je igrala u Flešbeku, diskoteci hotela Meriot. Iako je volela da pleše, retko je izlazila, jer je bila samohrana majka tada desetogodišnje devojčice, pa je subota uveče podrazumevala filmski maraton ispred tv-a. Međutim, te subote njena ćerka je otišla da prespava kod bake, a Temi dobila poziv od prijateljice Šenon.

- Dogovorile smo se da se nađemo u gradu oko 22 časa. Zgrabila sam svilenu, ružičastu bluzu, uske pantalone i bež potpetice. Sipala sebi čašu vina, sredila kosu, popravila šminku i uskočila u taksi koji je jurio prema Flešbeku. Bila sam uzbuđena što ću se provesti sa Šenon. To je bio mali klub, koji bi postao krcat tek kad se sve ostale diskoteke zatvore. Tu su dolazili zaposleni ljudi od 25 i više godina, a podijum je bio okružen separeima i di-džejem koji je puštao najnovije hitove - piše Temi za "Hafpost".

Otišla je do šanka i naručila piće, ali kako se Šenon nije pojavljivala, posle pola sata odlučila je da izađe napolje i pozove svoju prijateljicu, međutim, odgovora nije bilo.

- Petnaest minuta kasnije dobila sam telefonski poziv i Šenon je javila da je još uvek na poslu, a sutradan joj je zapalo da radi prvu smenu. Nije mogla da dođe. Odlučila sam da popijem još jedno piće, pozovem taksi i odem kući i baš u tom trenutku muškarac u dvadesetima i pitao me da igramo. Bio je lep, vitak, visok, čvrste vilice, valovite smeđe kose i intrigantnog stranog naglaska. Plesali smo, a posle me je upoznao sa svoja dva prijatelja. Svi su bili iz Francuske i igrali su poluprofesionalni fudbal, ranije tog dana su pobedili i rekli mi kako se za nekoliko dana vraćaju u Francusku - svedoči Temi.

Dodaje kako su muškarci bili ljubazni, zabavni i vodili zanimljiv razgovor, a kada im je rekla da uskoro odlazi kući, ubeđivali su je da ostane u njihovom društvu.

- Ne mogu da vam kažem zašto sam smatrala da je razumna ideja da se družim sa trojicom muškaraca koje sam tek upoznala. Nijednog od njih nisam posebno zanimala, moj plesni partner je bio veren, a svejedno su leteli kući za nekoliko dana. Bila sam srećna što nisam kao očajnica sedela sama za šankom. Pričali su mi o životu u Francuskoj, jedan od njih je bio stvarno duhovit i pričao je vic za vicem. Bilo mi je drago što sam ostala i pre nego što sam to shvatila, već je bilo dva ujutru i vreme za odlazak kući - piše Rebido.

"Svratite u našu sobu na piće", glasio je poziv, Temi ga je uporno odbijala govoreći da bi trebalo da pozove taksi i dok ih je redar izbacivao iz bara, njeni novi poznanici pratili su je u stopu.

- "Možeš da pozoveš taksi i dok čekaš popiješ piće u našoj sobi", rekli su. Razmislila sam na trenutak i pristala. Bila je to odluka zbog koje ću zauvek žaliti. Kad smo ušli u sobu, jedan od momaka je otišao po led, dok me je drugi nudio pićem. Uzela sam viski i kiselu. Petnaest minuta kasnije, sedeći na uglu kreveta, krenuo je osećaj opijenosti i umora koji me je preplavio. Vid mi se zamutio i znala sam da nešto nije u redu. Ustala sam da krenem, ali nisam uspela da stignem do vrata. Zujalo mi je u glavi, a soba se vrtela u sumaglici. Nekako sam se našla na kolenima i počela da puzim. Pred vratima je stajao čovek i rekao: "Dozvoli mi da ti pomognem" - svedoči Temi.

U sledećem trenutku, kojeg se seća, nepomično je ležala na krevetu. Muškarci su govorili za nju nepoznatim jezikom, pokazivali svoje polne organe i pokušavali da svuku odeću. Smejali su se.

- Nekoliko sati kasnije sam se probudila. Moja okrenuta majica bila je vezana dole, ali ne i gore. Donji veš povučen na dole. Dvojica muškaraca su spavala na krevetu, trećeg nije bilo. Zgrabila sam torbicu i krenula prema recepciji. Tresla sam se i imala neobičan metalni ukus u ustima. Nisam tačn znala šta se dogodilo, ali bila sam užasnuta fragmentima sećanja koji su mi prolazili kroz glavu. Došla sam kući, istuširala se, pregledala odeću i pokušala da složim sve kockice. Nastala je praznina od dva sata u mom pamćenju. Bila sam ljuta što sam dozvolila da dođem u takvu situaciju. Bila sam postiđena i ponižena - piše Temi.

Odlučila je da nikome ne govori o onome što joj se dogodilo. Nije joj bilo važno što nije imala nameru da se zbližava sa tim muškarcima niti što je verovala da je drogirana i silovana, već je samo razmišljala koliko je neodgovorna zbog toga što se dogodilo.

- Morala sam to da izbrišem iz sećanja i da nikada više ne postupim tako nepromišljeno. Ali nisam mogla. Pokušala sam, ali misli su se nizale. Tokom sledećih nekoliko meseci, sramota je obuzela moj život. Osećala sam se prljavo, loše, uništeno. Išla sam kod terapeuta i kada sam joj prvi put priznala deo onoga što se dogodilo, rekla mi je da postavim sebi pitanje zašto sam se vratila sa njima u hotelsku sobu. Prekinula sam seansu i otišla. Nikada nisam razumela zašto žrtve krive sebe dok se nisam našla u toj situaciji. Prvo smo žrtve tokom napada, zatim kada preuzimamo sram i krivicu koja pripada počiniocima. Godinama sam prezirala sebe verujući da sam nekako zaslužila ono što mi se dogodilo - iskrena je Temi.

Od tada retko je izlazila i naredne tri godine imala nepoverenje prema muškarcima, zbog čega se svaka veza završavala pre nego što bi uopšte i počela.

- Pokušavala sam da shvatim posledice silovanja. Čitala sam o krivici i sramoti s kojom su živele žrtve, o osećanjima koja sam i ja imala. Sa jedne strane pokušavala sam da shvatim gde sam pogrešila - da li sam previše popila, nosila provokativnu odeću, previše flertovala... Prošlo je 15 godina od te noći u hotelu. Vratila sam se terapiji i saznala da iako sam bila žrtva, ne moram to i da ostanem. To me je osnažilo. "Mene može promeniti ono što mi se dogodi, ali odbijam da me to umanji", ovaj citat mi je postao moto. Molila sam se, meditirala, vežbala i skidala sloj po sloj srama koji me je gušio - piše Rebido.

Dodaje da i dalje priželjkuje da je te noći donela drugačiju odluku, ali i da više ne prihvata odgovornost za zločin koji je počinjen protiv nje.

- Pre nekoliko nedelja razgovarala sam sa ženom koju je njen partner užasno zlostavljao. Rekla mi je šta je učinila da se njen dečko naljuti i bude nasilan prema njoj. "Bila sam pijana. Bila sam prava ku*ka", rekla mi je. Bilo mi je poznato to. "Slušajte me - nije me briga koliko ste bile pijane, ne zanima me kako si se ponašala! Nisi zaslužila to što ti je učinio. Nikada. Nisi ti kriva! - zaključila je Temi svoju ispovest.