Vladajući Nemački političari bi mogli da završe u zatvoru!

To je suštinski odlučio Evropski sud pravde minulog četvrtka, u okviru dugogodišnjeg spora između aktivista za zaštitu životne sredine i bavarske pokrajinske vlade.

Akitivisti za zaštitu životne sredine okupljeni u organizaciju "Nemačka pomoć prirodi" (DUH) godinama se u Nemačkoj bore za čistiji vazduh, između ostalog, u velikim gradovima koji su najzagađeniji.

Ta njihova borba je na svetskom nivou odjeknula pre dve godina kada su uspeli da sudskim putem nateraju lokalne vlasti da u centralnim ulicama Štutgarta, Diseldorfa i još nekoliko velikih gradova pod određenim uslovima zabrane korišćenje automobila na dizel gorivo.

Ta poslednja pobeda DUH-a pred najvišom evropskom sudskom instancom predstavlja epilog njene sedam godina duge borbe sa vladom Bavarske da u glavnom gradu te nemačke pokrajine, Minhenu, budu uvedene zabrane korišćenja automobila koji najviše zagađuju.

I aktivisti, ali i predstavnici bavarskog pravosuđa, tvrdili su da bavarska vlada uporno ignoriše presudu Suda u Minhenu iz 2014. godine, kojom je zahtevano da plan mera protiv zagađenja uključi i gradsku zabranu za dizel vozila.

Ali, Bavarski viši upravni sud je istakao da "visoko rangirane političke figure su jasno stavile na znanje, javno i pred sudom, da ne nameravaju da ispune svoje obaveze".

Novčana kazna nije efikasna

Isticanjem da se novčana kazna od 4.000 evra pokazala "neefikasnom", bavarske sudije su tražile od evropskih kolega u Evropskom sudu, čije sedište je u Luksemburgu, da daju pravni savet o zakonitosti pretnje vlastima zatvorskom kaznom.

Evropski sud pravde je ocenio da je zatvorska kazna moguća "samo kada nema manje restriktivnih mera", da mora da bude "proporcionalna", kao i da bi zahtevala "nacionalnu pravnu osnovu, koja je dovoljno precizna i predvidljiva u svojoj primeni". Kako je saopštio sud, u Nemačkoj zasad ne postoji takav pravni osnov.

Premda je ovo mišljenje, a ne pravno obavezujuća odluka, ono bi i te kako moglo da utiče na demohrišćanski blok Angele Merkel, pa i na Hrišćansko-socijalnu uniju bavarskog premijera Markusa Zedera.

Igrom slučaja, dan posle vesti iz Luksemburga, vlada Angele Merkel je odahnula. Gornji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat, nakon dugo cenkanja prihvatio je da potvrdi usvajanje paketa mera za sprečavanje klimatskih promena.

Sve značajniji glas aktivista

Predstavnici 16 nemačkih pokrajina, koji čine Bundesrat, strahovali su da će ih planirano smanjenje poreza na vozove na dugim rutama, poreske olakšice za renoviranje kuća u energetski efikasnije i povećanja davanja ljudima koji putuju u drugo mesto na posao, zapravo isprazniti pokrajinske budžete.

Vlada Angele Merkel je zbog toga morala im odobri dodatna sredstva iz saveznog budžeta kako bi im nadoknadila manjak.

Međutim, nemački aktivisti za zaštitu životne sredine ocenili su taj paket mera kao nedovoljan i da Nemačka neće ispuniti međunarodne obaveze po pitanju mera za smanjenje rasta globalne temperature.

Da glas ekoloških aktivista u Evropi postaje sve značajniji potvrdilo je, ne samo mišljenje suda u Luksemburgu, već i odluka Vrhovnog suda Holandije da holandska vlada mora da pojača borbu protiv klimatskimh promena i brže nego što je planirala smanji emisiju gasova koji imaju efekat staklene bašte.

Holandska najviša sudska instanca je ocenila da vlada nije dovoljno uradila da zaštiti građane od opasnih efekata klimatskih promena, koje mogu da im "ugroze živote i zdravlje".

Ta presuda mogla bi da utiče na brojne slične procese širom Evrope u kojima građanske inicijative tuže vlade da krše ljudsko pravo na zdravu životnu sredinu.