Zemljino magnetno polje slabi, a štiti nas od svemirskog zračenja koje prouzrokuje rak

Tokom proteklih 150 godina, magnetni Severni pol je “prešao” oko 1.100 kilometara preko severne Кanade, ali trenutno prelazi neverovatnih 40 kilometara godišnje. Istraživači kažu da magnetni Severni pol “beži” od Kanade prema Sibiru, što bi mogao da bude znak da ćemo doživeti nešto sa čime se ljudi nikada pre nisu susreli – “okretanje” magnetinih polova”.

Naši kompasi pokazuju samo jedan pol istovremeno zato što postoji dominantan dvopolni sistem. Ali ponekad Zemlja nema samo po jedan magnetni Severni i Južni pol. Dokazi sugerišu da je naša planeta ponekad stotinama ili hiljadama godina imala četiri, šest, pa čak i osam polova. To se dešavalo kada su se magnetni polovi u prošlosti okretali, a kada to se ponovo desi, to neće biti dobra vest za ljude.

Po principu “više je bolje”, neko bi možda pomislio da je osam polova bolje od dva, ali je upravo suprotno. Višestruka magnetna polja bi se borila međusobno, a to bi moglo da oslabi zaštitno magnetno polje Zemlje i do 90 odsto tokom polarnog preokreta, objašnjava "Biznis insajder".

Zemljino magnetno polje je ono što nas štiti od štetnog svemirskog zračenja koje može da ošteti ćelije, prouzrokuje rak i sprži elektronska kola i električne mreže. Neki naučnici smatraju da bi slabije polje moglo da izloži avione višim nivoima zračenja, čineći letove manje sigurnim.

Ovo bi takođe moglo da poremeti unutrašnji kompas kod mnogih životinja koje koriste magnetno polje za navigaciju. Još ekstremnije, to bi moglo da učini određena mesta na planeti previše opasnim za život. Ali šta će se tačno odvijati na površini planete manje je jasno od onoga što će se nesumnjivo dogoditi u svemiru.

Satelitima i svemirskim misijama sa posadom biće potreban dodatni štit koji ćemo sami morati da obezbedimo. Bez toga će intenzivno kosmičko i sunčevo zračenje da sprži opremu i poveća rizik od raka kod astronauta.

Naš savremeni način života mogao bi da prestane da postoji. To već vidimo na delu u području zvanom Južnoatlantska anomalija. Ispostavilo se da je smer dela magnetnog polja duboko ispod ovog područja već okrenut, a naučnici kažu da je to jedan od razloga zašto polje neprekidno slabi od 1840. godine.

Кao rezultat toga, svemirski teleskop Habl i drugi sateliti često isključuju svoju osetljivu elektroniku dok prelaze iznad područja. A astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici izvestili su da su videli više “bliceva svetlosti” za koje se smatra da su uzrokovani visokoenergetskim kosmičkim zracima koje slabije polje ne može da zadrži.

Otkako su stručnjaci počeli da mere Anomaliju pre nekoliko decenija, ona je porasla u veličini i sada pokriva skoro petinu (20,3 odsto) Zemljine površine, bez nagoveštaja da će se smanjiti u skorije vreme. Ovo je toliko ekstremno da bi to mogao da bude znak da smo na pragu okretanja polova ili smo možda već usred jednog.

Ali mnogi naučnici su i dalje sumnjičavi, uglavnom zato što je sve u vezi ove pojave velika nepoznanica. Poslednji put polovi su se okrenuli pre 780.000 godina, ali je obično prolazilo duplo manje vremena između dva okretanja. U proteklih 65 miliona godina od poslednjeg masovnog izumiranja na planeti, okretanje polova se dešavalo na otprilike svakih 300.000 godina.

Naučnici još nisu shvatili šta će se dalje dešavati. Uznemirujuće je pomisliti da se naš savremeni način života - bankarstvo, berza, praćenje projektila, GPS - oslanja na nešto čije promene ne možemo da predvidimo niti da kontrolišemo. Jedno istraživanje je išlo toliko daleko da je procenilo da bi jedna džinovska solarna oluja Ameriku koštala 41,5 milijardi dolara dnevno. I to sa Zemljinim magnetnim poljem pri trenutnoj snazi. Zastrašujuće je zamisliti štetu koja bi oluja dnanela sa magnetnim poljem 90 odsto slabijim.

Možda nećemo moći da zaustavimo okretanje polova, ali možemo bar da počnemo da preduzimamo mere da minimalizujemo štetu. Prvi korak bi bio da otkrijemo šta se događa sa poljem Anomalije.