Ne znam ko analizira moj život, ali ja nemam vremena za to! Jovana Joksimović iskreno o porodici, saradnji sa Željkom i željama za Uskrs (FOTO)

- Zadržaću naviku da životne odluke ne vezujem za rođendane, jubileje, godišnjice ili bilo šta slično. Rođendan je prilika da podelim nešto lepo sa onima koje volim, i to sam i uradila.

Svako ko bi analizirao kako izgleda život Jovane Joksimović, jedan od zaključaka bi bio da plovite mirnim morem sa tačno znanim koordinatama u kojem smeru idu. Da li je zaista tako?

- Ne znam ko analizira moj život, ali svaka mu čast, ja za nešto slično nemam vremena. Ali mogu da kažem da je tačno da plovim, kao i svi ostali, s tim što su koordinate nešto što je generalni cilj, jer vode do mirne luke, ali to ne znači da ćete sve vreme baš po njima i da plovite. Opet, plovidba je važna, putovanje, sve što se tokom njega dešava, svaka luka u koju svratite, sve što vidite, naučite, tako da, na kraju, uopšte i nije cilj da negde stignete, nego da što duže putujete.

Ko će od troje dece krenuti vašim stopama, a ko stopama vašeg supruga?

- Voleli bismo, i tako decu i vaspitavamo, da krenu svojim, a ne našim stopama. I da budu na tom svom putu još bolji od nas.

Kosta je krenuo nedavno u prvi razred. Ko mu više pomaže oko domaćeg, vi ili tata?

- Još jedna od naših zajedničkih obaveza, s tim što se trudimo da školu doživi kao svoj, a ne kao naš posao. Najveća greška roditelja je kada krenu da uče umesto svoje dece. I tu grešku nećemo napraviti.

Kako izgledaju uskršnji praznici u kući koja je puna dece kao što je vaša?

- Poslednjih godina najviše poštujem običaj da sam umorna. Šalu na stranu, Uskrs je još jedna prilika da budemo zajedno, da se radujemo, delimo poklone, i svakako je jedan od najlepših praznika, pogotovo što se i dešava kada vreme postaje lepo.

Poslednjih godinu dana “osuđeni” ste na to da usko u poslu sarađujete sa suprugom. Da li su poslovne teme zabranjene kada uđete u kuću?

- Nisam osuđena, to smo nas dvoje vrlo svesno odabrali. To je naša odluka, o našem životu, jer ga doživljavamo kao nešto što je zajedničko, u svemu, pa i u poslovima. Sve teme su naše, naš život. I živimo ih i na poslu i u kući, a da nam to ni najmanje ne smeta.