OPASNE ŽIVOTINJE STIGLE U JADRAN Crno more se od njih nije oporavilo 40 godina, a sada ponovo prete

Poslednje godine severni Jadran zabeležio je najveću količinu rebraša, životinja sličnih meduzama štetnih za riblje zalihe i turizam, koje su najverovatnije stigle u balastne vode brodova, upozoravaju hrvatski naučnici

crna gora, hotel, sveti stefan, more, grad
crna gora, hotel, sveti stefan, more, grad, Foto: Shutterstock

Poznat kao „morski orah“, ovaj primitivni invazivni organizam potiče sa severoistočne obale Sjedinjenih Država i iz Meksičkog zaliva, prenose hrvatski mediji.

Mnemiopsis leidii može naneti značajnu štetu ribarstvu, drastično smanjujući zalihe sitne plave ribe poput sardina i inćuna.

Iako nemaju sjajne ćelije i neškodljivi su za kupače, njihovo prisustvo potencijalno ugrožava turizam jer velika gustina želatinoznih organizama nije prijatna.

„Ako krajem proleća i početkom leta dođe do značajnog zagrevanja mora, može se očekivati masovna pojava na obali zapadne Istre“, rekao je dr Paolo Paliaga sa Fakulteta Prirodne nauke u Puli.

Zbog poluzaštite, slabe cirkulacije morskih struja i važnih pomorskih puteva, Jadransko more je izuzetno osetljivo na zagađenje balastnim vodama, što brodovima daje stabilnost i upravljivost tokom plovidbe.

Italijanski, slovenački i hrvatski naučnici intenzivno sarađuju u istraživanju, a važnost problema na lokalnom nivou prepoznali su primorski gradovi Rovinj, Poreč i Novigrad-Čitanova i finansijski podržali neka prethodna istraživanja.

Veliki broj rebraša prvi put je primećen u hrvatskim vodama u julu 2016. godine, a od leta 2017. redovno se pojavljuju između maja i novembra u obalnom pojasu zapadne Istre, Tršćanskog zaliva i na severozapadnom Jadranu.

Budući da je severni Jadran najproduktivnije područje Mediterana u pogledu zaliha ribe, važnog resursa za hrvatsku, italijansku i slovenačku ekonomiju, izuzetno je važno pratiti razvoj i uticaj invazije rebraša“, rekao je Paliaga.

more, jadransko more, krk, hrvatska
more, jadransko more, krk, hrvatska, Foto: Alo.rs/V.Đ.

Najpoznatiji primer udara ovih životinja zabeležen je 1980-ih u Crnom moru, gde se ribolov uništen, sa štetama izmerenim u stotinama miliona dolara i gde se sistem do danas nije potpuno oporavio. Slične situacije zabeležene su devedesetih godina u Azovskom i Kaspijskom moru.

Međunarodne studije pokazale su da se rebra hrane zooplanktonom, ribama i ličinkama školjki i da nema prirodnih neprijatelja. Jajasti oblik jedinke prosečne dužine sedam centimetara u stanju je da potroši sav zooplankton u jednom litru mora za deset sati.

Reproduktivni potencijal vrsta je izuzetno visok s obzirom da se radi o hermafroditima koji mogu sami da oplode i puste nekoliko hiljada oplođenih jajašaca svakog dana.

Pored toga, ima veliku toleranciju na temperaturu i slanost i u stanju je da prezimi na severnom Jadranu bez većih poteškoća.

Populacija doseže vrhunac u septembru kada je sveprisutna u površinskim vodama severnog Jadrana, severno i zapadno od rta Kamenjak, a broj drastično opada od kraja decembra do aprila zbog niskih temperatura i manje dostupnosti hrane.

Pored direktnog uticaja na riblje zalihe, uvođenje invazivnih rebraša doprinelo je značajnom smanjenju biodiverziteta izloženih sistema i poremetilo njihovu prirodnu ravnotežu, upozoravaju naučnici.

Slične tekstove nađite OVDE!

Povezane vesti