KAKO SU SRBI NEKADA OBELEŽAVALI VASKRS: Evo zašto je bitno da se skromnije proslavlja od drugih praznika

Jedan od starih vaskršnjih običaja koji je zadržan samo u retkim krajevima Srbije simbolizovao je obred pričešća u domovima naših predaka

Slavljenje vaskrsenja Isusa Hrista jedan je od "najčistijih" hrišćanskih praznika kažu etnolozi  i pojašnjavanju kako nema mnogo običaja koji se sprovode na današnji dan kao što je slučaj sa Božićem i ostalim verskim praznicima.

Etnolog Dragomir Antonić objašnjava da su običaji oko Vaskrsa najređi i da su u narod ušli iz Novog zaveta.

Domaćica u ulozi sveštenika
- Nema mnogo vaskršnjih običaja jer je Vaskrs pokretan praznik. Imamo Vrbicu i Lazarevu subotu, a svi oni su simbol jevanđelja. Kada se Vaskrs, kao što je to slučaj ove godine, približi Đurđevdanu, onda se unese i nekoliko običaja vezanih za ovu slavu - umivanje mirisnom vodicom, branje i ukrašavanje cvećem - pojašnjava naš sagovornik.

Da se danas slavi "najhrišćanskiji" praznik ističe i Miloš Matić iz Etnografskog muzeja koji pojašnjava da Vaskrs nije nasledio nijedan kult iz prethodnih religija.

- Slave i Božić su duboko utemeljeni u narodnoj religiji, a Vaskrs kao praznik nije i zato ima najmanju običajnu praksu. Sve se svodi na farbanje jaja i crvenu boju koja je simbol Hristove krvi ili zdravlja i života

Nekada je u našim krajevima postojao zanimljiv običaj poznat kao komka koji je danas, kaže Antonić, jedino zadržan u okolini Pčinje.

- U činiju se sipa voda i stavi se vaskršnje crveno jaje i razno bilje, obavezno trava zdravac koja miriše lepše od parfema. Doda se još cveća koje je izraslo onda kada pada praznik, a na prag kuće domaćin stavi sekiru tako da oštrica bude okrenuta prema spolja. Najmlađi ukućani preskaču prag, a verovalo se da što se dalje skoči, žito i pšenica će bolje roditi - priča Antonić.

Naš najpoznatiji etnolog pojašnjava da je simbolika ovog običaja od starina, koji se danas zadržao u nekim mestima Južnog Pomoravlja, predstavljala pričešće.

- Domaćica je dan ranije umesila hleb, a parčence zagrize onaj koji skače preko praga - to je bila nafora. Onda ga jajetom iz činije protrlja po obrazima i čelu da bude rumen i zdrav, pa poprska vodom sa zdravcem i biljem. Znate, nije svako selo imalo sveštenika i crkvu, pa je domaćica preuzimala tu ulogu i kroz ovaj obred pričešćivala članove porodice - priča Antonić.

Skromnost i radost su našim precima bili smisao najvećeg hrišćanskog praznika, koji je poslednjih godina komercijalizovan, a to nam je, kaže Antonić, došlo sa Zapada.

- Ranije se samo čestitao praznik i darivalo jaje, a danas se otišlo mnogo dalje za protestantskom, potrošačkom logikom. Danas se kupuju razni pokloni, izmišlja se svaša, poput uskršnjih zeka koji nemaju simboliku u Vaskrsu - naglašava Antonić.

Nekada se više vodilo računa o religijskim verovanjima i idejama, dok smo danas mnogo više opterećeni praksom, pa otuda i pravi takmičarski duh među našim domaćicama u farbanju i ukrašavanju jaja, pojašnjava Matić.

Suština je u skromnosti
- Bitno je pojesti jaje i to je suština, a ne kako je ono ukrašeno. Naravno, to nadmetanje u ukrašavnju ne treba shvatiti kao nešto loše, crkva nema ništa protiv toga, a s druge strane lepo je što ljudi kroz to iskazuju sebe - kaže naš sagovornik iz Etngrafskog muzeja.

- Na sam Vaksrs je postojala praksa da se ukućani prvim ofarbanim jajetom, koje je čuvarkuća, pomažu po obrazima i tako se simbolički duhovna i mistična snaga jajeta prenese na ljude da bi bili zdravi i plodni. Zato običaj koji se i danas sprovodi da se jaje posle Vaskrsa zakopa u mravinjak da bi stoka i usevi umnožili i da bi ih bilo kao mrava - podseća Matić.

Svečani vaskršnji ručak za razliku od božićnog, koji ima mnogo elemenata običajne prakse, nema posebnih pravila.

- Ruča se kod kuće sa porodicom, a sutradan se ide u goste i nose ofarbana jaja. Suština je da se proslavlja vaskrsenje posle smrti i zato je sve mnogo skromnije nego u ostalim praznicima. Inače, preteranost u jelu i piću u našoj kulturi javlja se negde 70-ih i 80-ih godina. Pre toga nije bilo preobimnih proslava, svadbi i slava kao danas. Danas preterujemo u mnogo čemu jer nemamo novca, pa kroz snažne socio-religijske situacije pokazujemo da nismo u krizi i da nismo promenili svoj status u društvu nego da smo ga popravili - tumači Matić.