LAKO SE GUBI RAZUM: Ovo su simptomi da vas je pandemija promenila, a da toga niste ni svesni!

Psiholozi već dugo znaju da je anksioznost normalna i zdrava reakcija koja nam omogućava da prepoznamo pretnje i pomaže nam da preduzmemo mere kojima možemo da se zaštitimo

Stres, nervoza, posao, ljutnja, bes,
Foto: Shutterstock, ilustracija

1. Prepoznaj da je tvoja uznemirenost potpuno normalna

Ako te zatvaranje škole i zabrinjavajući naslovi uznemiruju, nisi jedini/a. Zapravo, tako bi i trebalo da se osećaš.

„Psiholozi već dugo znaju da je anksioznost normalna i zdrava reakcija koja nam omogućava da prepoznamo pretnje i pomaže nam da preduzmemo mere kojima možemo da se zaštitimo“, kaže dr Lisa Damur, stručnjakinja za psihologiju adolescenata, autorka bestselera i mesečne kolumne u Njujork tajmsu.

„Na ovaj način „brinemo o drugima u svom okruženju. Mislimo takođe o ljudima oko nas.”

Iako je anksioznost oko korona virusa potpuno normalna, potrudi se da „informacije dobijaš od pouzdanih izvora, kao što su UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija, ili da proveravaš sve informacije koje dolaze od manje pouzdanih kanala”, kako savetuje dr Damur.

Ako brineš da imaš simptome, važno je da se obratiš svojim roditeljima/starateljima u vezi sa tim. „Znaj da je bolest izazvana korona virusom obično blaga, naročito kada se javi kod dece i mladih“, kaže dr Damur. Takođe je bitno da znaš da se mnogi simptomi bolesti COVID-19 mogu lečiti.

Dr Damur savetuje da kažeš roditeljima ili odrasloj osobi od poverenja ako se ne osećaš dobro, ili ako si zabrinut u vezi sa virusom, da bi ti oni pomogli.

I zapamti: „Postoji mnogo toga što možemo da učinimo da zaštitimo sebe i druge, kao i da lakše kontrolišemo okolnosti u kojima se nalazimo: da često peremo ruke, ne dodirujemo lice i da ograničimo viđanje uživo.“

2. Pronađi nešto što će ti skrenuti pažnju

„Psiholozi znaju da ljudima u dugotrajnim teškim okolnostima pomaže da podele problem u dve kategorije: ono što mogu da promene u vezi sa situacijom i ono na šta ne mogu da utiču“, kaže dr Damur.

Mnogo toga trenutno spada u drugu kategoriju, i to je u redu, ali ono što može da nam pomogne u suočavanju sa time je usmeravanje pažnje na nešto drugo.

Dr Damur predlaže da se rade domaći zadaci, gledaju omiljeni filmovi ili čitaju knjige, kao način da sebi olakšamo i nađemo balans u svakodnevici.

3. Nađi nove načine da se povežeš sa prijateljima

Ako želiš da provodiš vreme sa društvom dok ograničavaš viđanja uživo, društvene mreže su odličan način za povezivanje. Budi kreativan/a: pridruži se Tik-Tok izazovima kao što je #safehands.

„Nikad ne bih potcenila kreativnost tinejdžera”, kaže dr Damur, i dodaje: „Čini mi se da će oni pronaći način da se [povežu] jedni sa drugima onlajn na način koji je drugačiji od dosadašnjih načina.“

„[Ali] nije dobra ideja da postoji neograničen pristup ekranima i društvenim mrežama. To nije zdravo, nije pametno, a pritom može da poveća anksioznost”, poručuje dr Damur i predlaže da se sa roditeljima napravi raspored korišćenja društvenih mreža.

4. Fokusiraj se na sebe

Da li si već neko vreme želeo/la da naučiš da radiš nešto novo, da počneš sa čitanjem nove knjige ili da posvetiš vreme sviranju nekog instrumenta? Sada je vreme za sve to.

„Pravim listu svih knjiga koje želim da pročitam i svih stvari koje sam već neko vreme želela da uradim“, kaže dr Damur.

Stres, nervoza, posao, ljutnja, bes,
Foto: Shutterstock, ilustracija

Oseti svoja osećanja

Propuštanje događaja sa prijateljima, hobija i sportova je veoma razočaravajuće.

„Ovo su veliki gubici. Veoma su uznemirujući, za sve, pa i za tinejdžere”, poručuje dr Damur. Koji je najbolji način da se suočimo sa razočaranjem? Dozvoli sebi da to osetiš.

„Kada je reč o bolnim osećanjima, jedini način da se izborimo sa njima je da ih doživimo. Slobodno budi tužan/a, i ukoliko to sebi dozvoliš, ubrzo ćeš se osećati bolje.”

Svako svoja osećanja obrađuje na drugačiji način. „Neka deca će se baviti umetnošću, neka će želeti da razgovaraju sa svojim prijateljima i podele tugu kao način da se osete povezanim u vreme kada nije moguće fizički biti zajedno, a neka deca će želeti da pronađu način da dostave hranu u banke hrane”, kaže dr Damur. Važno je da uradiš ono što se tebi čini ispravnim i korisnim.

6. Budi pažljiv/a prema sebi i drugima

Neki tinejdžeri se suočavaju sa onlajn zlostavljanjem i nasiljem zbog korona virusa. „Najbolji način protiv bilo koje vrste nasilja je aktiviranje posmatrača”, kaže dr Damur.

Ako primetiš da se tvoj/a prijatelj/ica suočava sa time, pokušaj da pružiš podršku. Nečinjenje u ovoj situaciji može da uveri osobu da su svi protiv nje ili da nikome nije stalo. Tvoje reči mogu da naprave razliku.

I zapamti: sada više nego ikada treba da vodimo računa da to što govorimo i delimo nikoga ne povredi.

Više sličnih vesti pročitajte OVDE!

Povezane vesti