NIJE SVAKI OTPAD SMEĆE! Evo kako da svojim rukama napravite kompost od biljnih ostataka!

Sve te kore raznog voća i povrća, talog od kafe, vrećice čaja i drugi biološki otpad možete da upotrebite za izradu komposta. Ne samo što ćete kontrolisati količinu đubreta koje bacate već ćete učiniti čuda za biljke i zemlju u svom dvorištu, baštici, vikendici.

Kompost sa razlogom nazivaju crnim zlatom. Osim što poboljšava zemlju, dodatno hrani biljke i podstiče njihov zdrav rast i razvoj. On je pun mikroorganizama, pa zapravo liči na našu crevnu mikrofloru. Drugim rečima, koristan je za zemlju kao što su probiotici važni za zdravlje našeg probavnog sistema. Evo nekoliko stvari koje će vam pomoći da napravite vlastiti kompost.

Odaberite pravo mesto
Za bacanje komposta birajte neko suvo mesto u senci koje lako možete da zalivate. Što se tiče kompostera, njega lako možete sami da napravite tako da hrpu biootpada ogradite ciglom ili drvetom, ili ga pak možete kupiti. Prostor bi trebalo da bude oko metar visok i isto toliko širok. Takođe, pazite da kompost bude u direktnom dodiru sa zemljom kako bi u njega mogli da ulaze mikroorganizmi.

Hladni i topli kompost
Za hladni kompost samo sakupljate i bacate biootpad na za to predviđeno mesto. U roku od godinu dana ili nešto više taj će se materijal raspasti i vaš će kompost biti spreman.
Topli kompost zahteva pak malo više truda. Njegova prednost je ta što je brže spreman za primenu - gotov je za svega nekoliko meseci. Da biste ga napravili, treba da skupite oko metar kombinovanog zelenog, vlažnog i suvog smeđeg otpada. U zeleni spadaju ostaci voća i povrća iz kuhinje, talog od kafe, otpaci svežih biljaka, trava... Oni daju azot kompostu. Smeđi se može sastojati od sušenih biljaka, otpalog lišća, usitnjenih grančica, papira, sena i slame. On dodaje ugljenik. Odnos smeđeg i zelenog otpada treba da bude tri prema jedan. Redovno ga zalivajte, ali pazite da ne preterate jer će u tom slučaju početi da trune. Trebalo bi osigurati i dovoljno kiseonika tako što ćete ga povremeno promešati vilom. Kad kompost postane potpuno mrvičast, to znači da je spreman da njime oplemenite svoj vrt. Dodajte male hrpice komposta cveću i biljkama u vreme sadnje.

Za šta je sve dobar
- obogaćuje zemlju i hrani biljke
- pomaže u zadržavanju vlage
- sprečava pojavu štetočina na biljkama
- smanjuje potrebu za veštačkim đubrivom
- podstiče stvaranje korisnih bakterija i gljivica

MOŽE da se kompostira
- trulo voće i povrće
- kora voća i povrća
- talog od kave
- iskorišćene vrećice čaja
- suvo lišće
- usitnjeno suvo granje
- slama i seno
- piljevina
- pokošena trava
- korov i ostaci biljaka iz vrta
- uvelo cveće
- iglice četinara

NE MOŽE da se kompostira
- ostaci životinjskih proizvoda (meso, kosti)
- ulje i masnoće
- mlečni proizvodi
- delovi obolelih biljaka
- lišće oraha
- osemenjeni korov
- obojeni papir i časopisi
- kese od usisivača
- ostaci uglja i pepela
- izmet pasa i mačaka
- drvo s lakom, bojama