ŽIVOTNA PRIČA POSLEDNJEG JUGOSLOVENSKOG KRALJA: Bio je nesrećan u braku, ludo je voleo tuđu ženu, poroci ga odveli u smrt!

Kralj Petar II Karađorđević je bio najstariji sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, rođen 1923. šestog septembra

kralj petar ll
Foto: wikipedia

Kralj Petar II Karađorđević je bio najstariji sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, rođen 1923. šestog septembra.

Kumovi su bili kralj Džordž VI od Ujedinjenog Kraljevstva i njegova supruga Elizabeta. Titula kralja mu je pripala po naslednoj liniji, pošto mu je otac ubijen u Marseju 1934. Osnovno obrazovanje je stekao na Belom dvoru, a pohađao je i školu u Velikoj Britaniji. Iz Britanije se vratio posle očevog ubistva i poneo je titulu “kralj Jugoslavije“.

Maloletni kralj

Pošto je bio maloletan, kraljevska vlast je preneta na Namesništvo koje je u testamentu odredio kralj Aleksandar I. Na čelu Namesništva bili su knez Pavle Karađorđević, a članovi su bili i Ivo Perović i Radenko Stanković. Kralj Petar II je zvanično na vlast došao posle protesta 27. marta 1941. godine.

Pristupanje Trojnom paktu dovelo je do velikih protesta u zemlji, koji su kulminirali 27. marta 1941. Kralj Petar II je ukazom proglašen punoletnim, iako to formalno nije bio, i odmah je preuzeo vlast od Namesništva. Vladao je samo 19 dana. Onda je Kraljevina Jugoslavija bombardovana 6. aprila 1941. Kralj Petar II je 14. aprila, na predlog predsednika vlade, armijskog generala Dušana Simovića, odveden u izbeglištvo. Prvo je bio u Grčkoj, a zatim u Jerusalimu i Egiptu. U junu 1941. godine stigao je u Englesku.

proglasu od 16. aprila 1941. kralj je rekao: “Primoran da pred nadmoćnijim neprijateljem napustim nacionalno zemljište, Ja ne mislim prekidati borbu. Čast zastave spasena je, ali nacionalna sloboda je u opasnosti. Ja pozivam Moj dragi narod da ne klone pod udarima sudbine i da sačuva veru u budućnost… Uveren da će Bog braniti našu pravedu stvar, Ja kličem: Živela Jugoslavija i njena sloboda!“. To samo znači da kralj i vlada nisu ni pomišljali na kapitulaciju, niti je o tome bilo govora.

Da li je Kraljevina Jugoslavija kapitulirala i ko je tu bio otpor?

I danas se često čuje fraza: ”Posle kapitulacije Jugoslavije 17. aprila 1941. godine…”. Ta fraza i dalje stoji u udžbenicima istorije, i predstavlja nespornu činjenicu. Iz nje je proistekla teorija ”dva pokreta otpora”. Jer, pošto je zemlja zglajznula, svako je mogao da organizuje ”otpor“.

Ako se uzme da Kraljevina Jugoslavija nije kapitulirala, već je tokom Drugog svetskog rata imala kralja, vladu i vojsku, onda nema ni priče o dva pokreta otpora. Onda stvari stoje ovako – postojala je jedna regularna jugoslovenska vojska, a sve druge su bile ili okupatorske ili banditske. Ako se Ravnogorski pokret izjednači sa Narodnooslobodilačkim pokretom, oba su bila vrlo legalna i legitimna, stoji u “Albumu Đenerala Draže“, Miroslava Samardžića.

Kralj Petar II je u svojim memoarima koje je napisao 1955. godine i koji su prvi put objavljeni na francuskom jeziku, a član Krunskog veća mr Dušan Babac priredio na srpskom, ovako je opisao početak rata: “Oko četiri sata ujutro probudila me je sirena sa krova dvora. Pokušao sam da upalim svetlo, ali ono nije radilo. Uzeo sam džepnu lampu, obukao kućni ogrtač, ogrnuo kaput preko ramena i žurno sišao u hol, kad je iznenada došlo svetlo, pošto je naša električna centrala puštena u rad. Ugasio sam svetla jer je iznad hola bio zastakljen krov u obliku kupole. Svi smo iz Belog dvora sišli u sklonište. Telefonirao sam komandi vazduhoplovstva da pitam za novosti, a oni su me obavestili da je pedeset neidentifikovanih dvomotornih aviona prešlo granicu u pravcu grada. Posle tri ili četiri sata čekanja telefon je ponovo zazvonio i rekli su mi da su bombarderi kružili nad gradom i da su se vratili ka granici. Objavljen je kraj uzbune i mi smo se vratali u krevet.

Sledeće čega se sećam je vrisak koji para uši...

Nastavak teksta pročitajte na sajtu penzionisani.rs!

 

Povezane vesti