Da li je Srbija prešla na model iz Švedske? Srpski lekar objasnio da li je ovo izvodljivo u našoj zemlji

Od samog početka pandemije, Švedska je zemlja koja je dobila najviše kritika na svoj račun zato što nije primenjivala restriktivne mere. Prema pisanju “Njujork tajmsa”, cela Evropa sada sve više primenjuje švedski model, koji se temelji na poverenju da će građani biti odgovorni, što može da znači da su “Šveđani bili u pravu”.

Da li bi model koji primenjuje Švedska dao pozitivne rezultate kod nas?

Svako prema mogućnostima

Ne možemo da sprečimo bolest za koju nemamo vakcinu ni lek, tako da nema zemlje koja je potpuno zaustavila epidemiju. Svaka zemlja donosila je mere prema svojim mogućnostima, koje zavise od materijalnih i socijalnih uslova u zemlji.

“Švedska je insistirala na fizičkoj distanci i mogla je to da ispuni bez strogih mera. Prvo, bila je potpuno spremna da omogući većini građana rad od kuće, dok kod nas nemate toliki broj ljudi čija zanimanja su vezana za kompjuter, kao kod njih. Bili strogi samo prema kontroli zdravstvenih ustanova, i to je bilo to. Ali, oni su imali tu mogućnost jer su imali dovoljno kapaciteta da u prvom talasu prime daleko više ljudi, nego što smo imali mi”, objašnjava doktor Zoran Radovanović.

Uz sve mere, na granici pucanja

S druge strane, u Srbiji smo se opravdano bojali relaksiranih mera, jer nismo imali kapaciteta za to. Švedski model u prvom talasu ne bi bio rešenje za nas, kaže epidemiolog Radovanović.

“Mi smo primenili sve mere, pa smo opet bili na granici pucanja. Mi na početku nismo imali dovoljno testova, nismo mogli da otkrivamo zaražene, zbog čega smo osetljive grupe morali da zatvorimo kod kuće. To je bila iznuđena mera, jer u tom momentu nismo imali drugo rešenje. Morali smo da idemo ka tome da usporimo i razvučemo epidemijski talas”.

Novi talas u Srbiji za dve nedelje

Nakon što smo se bolje pripremili, mere u Srbiji i ostatku Evrope sve više liče na Švedsku. Ipak, u roku od dve, tri nedelje možemo očekivati da će broj zaraženih rasti i da će mere da se pooštre, tvrdi epidemilog.

“To je zbog toga što smo počeli da se opuštamo, mere u unutrašnjosti se ne poštuju i mnogo ljudi ih ignoriše, dolazimo do takve situacije. Zato ćemo uskoro biti prinuđeni da mere ponovo pooštravamo. Ipak, iz mnogo razloga mere ne bi trebalo pooštriti mere kao što je bio slučaj u aprilu i maju. To su prve svega ekonomski i psihološki razlozi”, objašnjava sagovornik Objektiva.

Mentalitet i disciplina određuju pravila

Koja zemlja može da ostane na švedskom modelu, bez stalnog vraćanja na staro i pooštravanja mera. zavisi od mentaliteta ljudi i discipline.

“Narod koji je po svojoj kulturi manje sklon fizičkom kontaktu, ne primenjuje ljubljenje i zagrljaje prilikom pozdravljanja na ulici, biće još obazriviji tokom perioda korone i uglavnom ne treba da primenjuje naročito stroge mere. U većini zemalja Evrope, među kojima je i Srbija, ljudi se opuste i tek kada se situacija pogorša, primenjuje mere. Zbog toga kod nas mora da se insistira i kažnjava nepoštovanje pravila”, kaže Radovanović.