Siniša Mali, Foto: Promo

„To jeste važna stanica na našem putu ka zdravoj i očuvanoj ekonomijij, pravno-regulativnoj bazi koja čuva privredu od nelegalnih tokova novca. Neregulisani tokovi novca svaki finansijski sistem i privredu čine ranjivim i otežavaju da se lakše nađe odgovor na ekonomske izazove kojih je sve više u eri globalizacije i digitalizacije“, ocenjuje Mali.

Prema njegovim rečima pranje novca izaziva niz negativnih posledica po društvo, koje se ogledaju u smanjenju legalnog privrednog sektora, uticaju na novčanu masu i devizni kurs, kao i na poreski sistem.

„Strategija predstavlja izraz koordinisanog pristupa problemima pranja novca i finansiranja terorizma u državi. Ona je i dokaz postojanja značajnog opredeljenja na visokom političkom nivou za njihovo rešavanje, što se i u međunarodnom kontekstu očekuje od država posvećenim globalnoj borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma“, kaže Mali.

On dodaje da je izazova mnogo, počev od toga da je sve više u upotrebi elektronski novac koji je još teže pratiti, nego stvarnu gotovinu.

„Novac postaje virtuelno sredstvo, broj na ekranu računara ili telefona. Zbog toga su važne procedure i regulativa, hvatanje u korak sa razvijenim svetom“, kaže Mali.

Prema njegovim rečima, Strategija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma deo je jedne opšte platforme propisa koju Vlada priprema.

„Nema te finansijske institucije, ali i regulatora u svetskim okvirima koja nam neće meriti korake u tom sprintu koji smo sebi zacrtali da istrčimo. Na nama je da sebi merimo prolazno vreme i vidimo da li ćemo sustići druge. Za taj sprint jedan od važnih aktera je svakako i naš bankarski sistem, koji je stabilan i siguran, ali će ovo što sada radimo da obezbedi dodatnu sigurnost ulaganja i transakcija preko banaka“, kaže on.

Mali je podsetio da već sada priznanja stižu iz sveta ali i od domaće stručne i ekonomske javnosti.

„Nedavna ocena MANIVALA da se Srbija našla u grupi zemalja koje su u najvećoj meri usklađene sa preporukama FATF, dodatno nam je dala vetar u leđa i pokazala da je intenzivna zakonodavna aktivnost daje rezultate. Sada ostaje da to sve primenimo u praksi i merimo efektivnost, što će i biti deo daljeg ocenjivanja MANIVALA, za dve godine“, naglasio je Mali.

Vlada Republike Srbije je 13. februara 2020. godine usvojila Strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma za period 2020-2024 i prateći Akcioni plan za period 2020-2022.

Strategiju je izradio Stručni tim Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma koji su činila 42 člana koji su predstavljali 23 institucije. U izradu Strategije bili su uključeni i predstavnici nevladinog sektora, a podršku izradi Strategije pružio je Projekat podrške EU sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji.

Opšti cilj Strategije je i aktivna saradnja javnog i privatnog sektora i pristup zasnovan na analizi i proceni rizika.

Strategija ima četiri posebna cilja: smanjivati rizike od pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje kroz kontinuirano unapređenje strateškog, zakonodavnog i institucionalnog okvira, sprečiti unošenje u finansijski i nefinansijski sistem imovine za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom, zatim efikasno i delotvorno kažnjavati izvršioce krivičnog dela pranje novca i oduzimati nezakonito stečenu imovinu i na kraju uočavati i otklanjati pretnje od finansiranja terorizma i kažnjavati izvršioce krivičnog dela finansiranja terorizma.