Evo kako bi izgledao rat između SAD i Irana: Vašington bi primenio recept iz Jugoslavije i na kraju, gorko zažalio!

Američki avioni raketirali su aerodrom u Iraku, i likvidirali iranskog generala Sulejmanija. Čovek koji se smatrao jednim od ključnih lidera zemlje sada je povod za dve sile da se uhvate u otvoren okršaj.

Zvanični Teheran zapretio je Americi osvetom zbog kriminalnog ubistva, koje je naredio lično Donald Tramp.

- Kriminalce čeka teška osveta - poručio je vrhovni iranski poglavar ajatolah Ali Hamnei.

Međtutim, iako su prvi udarili, Amerikanci sada žele da se izvuku, pa je tako Majk Pompeo zatražio "smirivanje situacije". Na "obuzdavanje od provokacija" Iran je pozvan i iz Evrope - francuski predsednik Emanuel Makron među prvima je pozvao da se obustavi dalje nasilje.

Ipak, teško da će Iran ostati skrštenih ruku, s obzirom da se radi o zemlji koja je na korak od posedovanja nuklearnog oružja, i koja ima velike planove i ambicije, i to ne samo u regionu. Ipak, otvoren rat teško da mogu da dobiju, zbog čega su druge vrste sukoba verovatnije.

Jugoslovenski recept

Ukoliko bi došlo do rata strategija Amerike ne bi se mnogo razlikovala od one koju su primenili na uništavanju Jugoslavije, ako je suditi po navodima analitičara.

Tako se ističe da bi se Amerikanci oslonili na prekomernu upotrebu vazdušnih i pomorskih snaga, i niz vazdušnih i raketnih udara. Cilj bi bio uništavanje iranskih brodova, aviona, raketnih sistema, nuklearnih postrojenja i centara za obuke. To bi sve pratili i sajber napadi, navodi se.

U početku bi cilj bio da se što više oslabi Iran kako ne bi imao snage da uzvrati, a onda bi se verovatno otpočelo sa besomučnim bombardovanjem dok se Teheran ne preda. Ipak, to bi Iran teško dozvolio.

- Malo je verovatno da bi Iranci kapitulirali. Gotovo je nemoguće zamisliti da će ogromna vazdušna akcija postići željeni rezultat. Samo će dovesti do eskalacije, a ne do predaje - smatra Majkl Hana, stručnjak za Bliski istok u iz Njujorka.

Pišu i kako je Tramp već signalizirao da ne želi da pošalje kopnenu vojsku u Iran, a ne želi ni dugo da vodi rat. Takođe želi i da SAD izbegne stare ratove, posebno na Bliskom istoku. Ali bi na to mogao da ga nagovori Majk Pompeo, zagovornik ideje o "američkoj izuzetnosti", ideji koja se često dovodi u vezu sa rasizmom.

Neprobojni bunker

Ipak, invazija na Iran bi bila problematična i rizična opcija. Analitičar Erik Brever smatra da ne postoji opcija iznenadne invazije na Iran. Razloga je više, a jedno od većih pitanja bila bi logistika.

Iran ima gotovo tri puta više stanovnika nego što je Irak imao 2003. godine kada je tamo počela invazija. Takođe, Iran je veći tri i po puta od Iraka.

Ulazak iz Avganistana značio bi da Amerikanci moraju da pređu preko dve pustinje, a ulazak sa zapada nije opcija jer Ankara ne bi dopustila prelazaka preko svojih teritorija.

Mogli bi da pokušaju da iskoriste prolaz kojim je Sadam Husein ušao u Iran. Radi se o prolazu na jugozapadu zemlje, ali to je močvarno područje koje je relativno lako zaštititi.

Trampu bi za invaziju trebao i oko 1,6 miliona ljudi kako bi kontrolisao glavni grad i zemlju. Ali, problem je što Amerikanci ne mogu toliki broj vojnika da smeste u regionalne baze. Totalni rat doveo bi do miliona ubijenih, što zemlje u Zalivu nikako ne žele.

Evropa je takoše u strahu da bi to dovelo do novog talasa izbeglica, i pritiska na vlade koje se još bave izbeglicama iz Sirije.

Takođe, Kina i Rusija, koje imaju ekonomskih interesa, mogle bi u Savetu bezbednosti da unište politički legitimitet tog rata.

Udarac na svojoj granici

Većina stručnjaka se slaže da Iran ne može da parira Americi u otvorenom ratu, ali Teheran ima druge karte u rukavima.

Strategija Irana sastojala bi se od toga da se izbegne, kada je to moguće, sukob konvencionalnih snaga.

Veruje se da bi napadali američke interese putem sajber operacija i preciznih anti-terorističkim akcija, s namerom da prošire sukobe i uvuku SAD u rat sa još nekom okolnom zemljom, dok bi s druge strane istovremeno podsticali međunarodnu zajednicu da obuzda američke poteze.

- Iranci mogu da eskaliraju situaciju na mnogo različitih načina i na mnogo različitih mesta. Imaju sposobnost da naprave veliku štetu - rekao je Hana.

Prva meta Sirija

Američke trupe u Siriji slabo su branjene i imaju slabu potporu što ih čini lakim metama, kažu stručnjaci. Amerikanci takođe imaju hiljade civila, trupa i izvođača u Iraku od kojih mnogi rade u područjima blizu mesta gde deluju iranske milicije. Američki saveznici takođe bi bili meta Iranaca. Tako bi Hezbolah mogao napasti Izrael i započeti borbu.

Napadi na Amerikance bi se mogli očekivati i u Saudijskoj Arabiji, Emiratima, i drugim zemljama.

Teheran bi mogao i da poveća podršku Hutima u Jemenu kako bi oni napadali aerodrome, vojne baze i energetske centre Saudijske Arabije.

Kris Muselman, bivši direktor anti-terorističkog saveta Nacionalnog saveta za bezbednost u SAD, rekao je kako bi SAD i njeni saveznici možda najviše problema mogli imati s posredničkim snagama u Zapadnoj Africi.

Rekao je kako su potpuno nespremni za tu borbu i da SAD nisu "naročito dobre u prikupljanju informacija" na tom području.

Iran bi takođe mogao da napadne američke banke, što je već uradio 2011. godine, dok su 2012. ubacili virus u mrežu firme Saudi Aramco i izbrisali dokumenta, e-poštu i druge datoteke na oko 75 posto računara.

- Bio bi to ružan, brutalan rat - smatra Brever.