"SVAKO NORMALAN BI IMAO TRUNKU EMPATIJE" A ubice male Danke (2)... Ovo je njihov profil
Kako je za Alo! objasnila psiholog Jovana Jovanović, sigurno je da se kod ljudi koji su udarili dete autom javio strah i panika, ali to nikako nije opravdanje za svirep postupak koji je usledio.
Printscreen
- Sigurno da je tu postojao neki strah i panika, ali je isto tako sigurno da to nisu normalni ljudi. Tu je neka bolest morala da postoji. Tu se naravno postavlja i pitanje tabu teme, odnosno pritiska male sredine jer se posebno ljudi u malim sredinama automatski zapitaju šta će reći okolina, šta će reći stanovnici sela ako se pročuje da su oni nešto loše uradili, ali ponavljam, ništa ne opravdava ovo delo – kaže ona i ističe:
- Svako normalan bi imao minimalnu empatiju i pokušao da dete koje je udario autom spasi, javi roditeljima, nekome oko sebe, ili odmah odveze dete u Hitnu pomoć. To što su uradili definitivno govori o nekoj suženoj svesti, ali ponavljam, nikako ih ne opravdava to što im je bila sužena svest.
Kako majka nije prepoznala dete na snimku
Psiholog Jovana Jovanović za Alo! se osvrnula i na preispitivanja među građanima u vezi sa tim što roditelji, pre svega majka, nisu uvek davali jasne i precizne izjave.
Ljudi u fazi šoka nemaju percepciju kakvu inače imaju, ne mogu da rezonuju onako kako inače to rade, ne mogu da reaguju kako bi inače. Manja je i pažnja, koncentracija, to je sve normalno. Ne možete očekivati da rasuđuju kao da je sve u redu. Konkretno, pitaju se kako to da majka nije prepoznala da dete na snimku iz Beča nije njeno. Pre svega, snimak je mutan, deca u tom uzrastu sva izgledaju gotovo isto, a treća stvar je to što roditelj uvek želi da veruje da mu je dete živo! Oni traže nadu u svakom znaku. Ja iz iskustva iz prakse znam da se ljudi i 20 godina nakon što su im deca preminula nadaju da će ih oni negde ipak naći, sresti, da su možda ipak negde živi – objasnila je psihološkinja.
Kada su u pitanju roditelji i ostatak porodice nesrećno nastradalog deteta, oni bi morali bi dobiju stručnu pomoć, kaže psiholog.
Društvene mreže
- Za njih bi u prvo vreme najbolja bila neka izolacija, da što manje prate i medije i društvene mreže, da daju sebi vremena. Takođe, obavezno bih im savetovala da potraže stručnu pomoć. Treba apelovati na to da se njima da podrška, kako iz okoline, tako i iz medija, a manje razmišljati o klikovima, gledanosti, čitanosti. Potrebno je da kao društvo imamo malo više empatije, da podržimo sve njih, jer su i oni žrtve ove tragedije.
Kako ističe, ljudi treba da budu obazrivi i pri komentarisanju porodica okrivljenih.
- Treba poštedeti čak i ovu porodicu ljudi koji su to učinili, jer nisu oni ništa tu krivi. Generalno, na ljude utiče dosta to kako ih društvo vidi, tako da, recimo, to što su pojedinci pominjali da sumnjaju u majčinu nevinost, da sumnjaju da je dete prodala i tako dalje, sigurno je jako loše uticalo na nju. Iako je ona znala da nije ništa loše uradila, svo to upiranje prstiju prema njoj moralo je da ostavi posledice. Posebno preispitivanje „zašto nije gledala gde joj je dete“, to je nešto što niko nikada ne bi smeo da pita nikoga, pa ni ovu ženu.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Hronika
Komentari (0)