TEGOBE MOŽEMO OSEĆATI NEDELJAMA Hitna pomoć u pripravnosti, obratite pažnju na ove simptome, većina ljudi će ih imati
Shutterstock

U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli sa računanjem letnjeg vremena. Do 1995. satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra, a kasnije je donet zakon kojim je računanje vremena usklađeno sa EU.

Ideja o ukidanju sezonskog pomeranje sata

Inače, Evropska komisija je 2021. godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata a zemljama članicama prepuštena je odluka da li će ostati na zimskom ili letnjem vremenu. Do danas takav dogovor nije postignut a po svemu sudeći neće ni biti u bližoj budućnosti.

Samim tim, s obzirom na našu geografsku i svaku drugu povezanost sa zemljama EU, i u Srbiji će do daljeg nastaviti da se pomeraju kazaljke na časovnicima i to poslednje nedelje u martu, kada prelazimo na letnje, odnosno poslednje nedelje u oktobru, kada se vraćamo na zimsko računanje vremena.

Pomeranje vremena utiče na zdravlje ljudi

Inicijativa da se ukine sezonsko pomeranje sata pokrenuta je nakon mnogih svetskih istraživanja koja su utvrdila da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obratno donosi mnoge zdravstvene probleme ljudima koji se tada žale na umor, pospanost, depresiju, pojačan apetit, a statistika pokazuje da se povećava i broj srčanih udara i kardiovaskularnih problema koji znaju da završe i tragično.

Stručnjaci kažu da je svako pomeranje sata stres za organizam te da se kod nekih ljudi mogu pojaviti osećaj umora, resejanost, pospanost ili glavobolja.

Na sreću, to traje samo nekoliko dana dok se organizam ne navikne, ali kod ljudi sa hroničnim oboljenjima takvo stanje može da potraje i do dve nedelje.

Osim navedenih tegoba tu je i smanjena produktivnost, te je važno što pre uhvatiti ritam i odlaziti u krevet na vreme da bi se probudili odmorniji.

Novo vreme, novi ritam, treba se navići

Prema rečima lekara, sat se pomera vikendom iz nekoliko razloga a prvenstveno upravo zbog privikavanja organizma na novi ritam.

Sa promenom računanja vremena svi osećaju i psihofizičke promene. Iako mnogima teže pada početak letnjeg računanja vremena, u subotičkom Zavodu za javno zdravlje, u Centru za promociju zdravlja, kažu za "Blic" "kada od danas do sutra, a to će se dogoditi u nedelju, promenimo sat, neminovno je da se drugačiji probudimo, jer svako takvo pomeranje je izbacivanje iz ravnoteže, iz uobičajenog ritma na koji je naš organizam navikao".

- Imamo određene hormone koji nas štite, to su hormoni sna i oni nas pripreme za odmor i rad u toku dana. Zato je potrebno vreme adaptacije na ovu promenu. Što je osoba mlađa brže će se adaptirati, ali promenu ove vrste svi osete. Neko samo prve sedmice, a neko i dve do tri nedelje kasnije - rekla je ranije specijalista socijalne medicine dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra.

Iz Zavoda poručuju da će osobe sa hroničnim bolestima teže podneti pomeranje vremena, zbog čega je neophodno da se pridržavaju terapije i ako osete da je potrebno neka se posavetuju dodatno sa svojim lekarom.

Više poziva Hitnoj pomoći

- Neophodno je otići ranije na spavanje da bi imali optimalni deo sna. Moramo dati šansu organizmu ako je navikao da spava sedam ili osam sati, bez obzira koje je vreme buđenja, mora da se prilagodi vreme odlaska u krevet tako da se zadrži period sna koji je potreban. Ako se tu napravi disbalans i čekamo vreme koje nam je uobičajeno za spavanje, bez obzira što je sat promenjen, otežaćemo period adaptacije – poručuje dr Kosić Bibić.

Pokazalo se i da tog vikenda kada se pomera vreme dolazi do povećanog stresa i više se poziva Hitna pomoć.

Ideja o pomeranju vremena stara vekovima

Podsetimo, ideja o pomeranju vremena stara je nekoliko vekova, ali je prvi put zaživela pre nešto više od 100 godina, a sve kako bi bolje i efikasnije bilo iskorišćeno dnevno svetlo.

Prvi su kazaljke pomerili Nemci i to 30. aprila 1916. godine, posle njih Britanci, a zatim i mnoge evropske zemlje i SAD.

Kada je počelo pomeranje kazaljki u Srbiji

Stav stručnjaka nije jedinstven, a letnje računanje, čiji cilj je oduvek uglavnom bila ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke su pomerane u poslednjoj nedelji septembra, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa EU.

Prvi su kazaljke pomerili Nemci, i to 30. aprila 1916. godine, zatim su za njima krenuli Britanci, pa mnoge evropske zemlje i SAD. U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli s računanjem letnjeg vremena.

Kazaljke na satu, međutim, ne pomeraju sve zemlje. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011, a časovnici se ne pomeraju ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama...

Čija je ideja o pomeranju kazaljki

Ideju da se "izgubljeno vreme leti" nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi je smislio Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.

Njegova ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga 10 godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet.

Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja on je u leto 1905. primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još spava. Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje letnjeg vremena, ali pošto je umro tokom epidemije španskog gripa, nije dočekao da ova promena bude ozakonjena.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading